BRAUN I VAŠINGTON SU OTIŠLI, A OTVORILO SE NOVO PITANJE: Kakav bek je potreban Partizanu? Pajola i Lakić to nisu - za sada!
Dodajte Kurir u vaš Google izborKošarkaši Partizana nalaze se pred problemom koji bi mogao ozbiljno da im zakomplikuje sezonu u Evroligi.
Na dva zahtevna meča protiv Panatinaikosa i Fenerbahčea, crno-beli su postigli ukupno svega 120 poena, a posebno zabrinjava nedostatak pouzdanih šutera koji bi mogli da preuzmu odgovornost kada napad stane.
Brojke sa ova dva susreta jasno ukazuju na jedan od najvećih problema ekipe: Partizan trenutno nema dovoljno konstantnih igrača koji predstavljaju ozbiljnu pretnju sa distance. Arijan Lakić je za tri poena šutirao 1/7, Alesandro Pajola0/7, dok je Itan Tompson imao učinak 3/8.
Kada se pogleda da su upravo ova imena među igračima od kojih se očekuje doprinos u šutu za tri poena, jasno je zašto crno-beli imaju poteškoća da pronađu napadački ritam. Naravno, dva meča nisu dovoljan uzorak da bi se donosili konačni zaključci o kvalitetu pojedinaca, ali jesu dovoljan signal da se otvori pitanje raspoloživih napadačkih rešenja.
Odlazak Brauna i Vašingtona ostavio veliku prazninu
Partizan je prošle sezone imao igrače koji su mogli da promene tok utakmice serijom pogodaka. Sterling Braun bio je jedan od najvažnijih napadačkih aduta, dok je Dvejn Vašington svojim poenterskim sposobnostima donosio dodatnu dimenziju igri crno-belih.
Njihovim odlascima tokom leta otvoren je prostor koji, bar za sada, nije adekvatno popunjen. Nije problem samo u tome što je Partizan izgubio individualni kvalitet, već i u tome što je ostao bez igrača sposobnih da kazne protivničku odbranu kada se ona skupi oko reketa i zatvori prodore.
U modernoj Evroligi bek šuter ne služi isključivo za pogađanje otvorenih trojki. Potreban je igrač koji može da kreira sebi poziciju, pogodi preko ruke, preuzme odgovornost u završnici i natera rivala da promeni defanzivnu postavku. Bez takvog profila, protivničke odbrane lakše usmeravaju pažnju na glavne kreatore igre.
Lakić, Pajola i Tompson nisu isto što i provereni evroligaški poenteri
Arijan Lakić, Alesandro Pajola i Itan Tompson mogu da doprinesu ekipi na različite načine, ali Partizan od njih ne može konstantno da očekuje ono što su donosili Braun i Vašington. Njihova uloga, dosadašnji učinak i napadački profili nisu isti, zbog čega je važno da crno-beli imaju još igrača koji mogu da preuzmu šuterski teret.
Pajoline vrednosti dolaze do izražaja kroz organizaciju igre, pregled terena i odbranu, dok Lakić može da bude koristan kroz energiju i defanzivni angažman. Tompson, sa druge strane, ima prostor da bude važan deo napadačke rotacije, ali Partizanu je potrebno više kontinuiteta u realizaciji.
Problem nastaje kada se od igrača koji nisu primarno profilisani kao elitni poenteri očekuje da popune prazninu nastalu odlaskom dvojice bekova sa izraženim napadačkim kvalitetima. Tada svaki loš šuterski dan dodatno opterećuje ostatak ekipe, a protivnici dobijaju priliku da agresivnije brane glavne opcije u napadu.
Kada stiže pojačanje?
Zato se sve više postavlja pitanje da li će Partizan dovesti pouzdanog beka šutera ili kombo-beka koji bi mogao da donese neophodnu napadačku širinu. Crno-belima je potreban igrač koji neće zavisiti isključivo od toga da li će mu saigrači stvoriti otvorenu poziciju, već neko ko može samostalno da kreira poene i preuzme odgovornost u teškim trenucima.
Dva meča ne definišu sezonu, ali mogu da otkriju slabosti koje će protivnici nastaviti da testiraju. Ukoliko Partizan želi da bude konkurentan najboljim ekipama Evrolige, moraće da pronađe način da nadoknadi izgubljenu produkciju Brauna i Vašingtona.
Pitanje više nije samo ko će pogoditi sledeću trojku, već ko će biti igrač kojem će Partizan moći da veruje kada napad zapadne u krizu. Dok se takvo rešenje ne pojavi, nedostatak pouzdanog spoljnog poentera ostaje jedna od najvećih nepoznanica crno-belih.
BONUS VIDEO: